Невена Јовановић VIII1: Федерико Моћа: „Желим те“

Федерико Моћа „Желим те“

(наставак романа „Три метра изнад неба“)

Младић по имену Степ враћа се у Рим, град из којега је отишао пре две године, како би заборавио све оно што је проживео са Баби, али и њу саму. По глави му се упорно врзма питање које уноси немир и знатижељу у његов живот: „Да ли вреди оживети једну љубавну причу која је била тако лепа, или је боље заувек окончати?“ Са тим питањем Степ скупља храбрости и почиње нови живот!   При повратку у Рим Степ је испричао своју животну причу госпођи коју је први пут видео јер како каже: „Понекад се са особом коју не познајеш добро,  најбоље разумеш, најбоље причаш. Заиста се повераваш. Можда зато што те не интересује њен суд!“

Са друге стране Баби већ увелико припрема своју прославу веридбе. Степ, узалудним покушајима да се сусретне Баби, упознаје девојку Ђин која га је одмах привукла лепотом, али и храброшћу са којом је успела да му намести смицалицу и узме новац. Због тога Ђин, после дугог препирања, пристаје да иде на вечеру са Степом и његовим пријатељима, иако није била одушевљена тиме. Степ и Ђин су наставили да се виђају, а љубав је сваког дана постајала већа.

Једног дана Степ је срео старог пријатеља и одлучили су да те вечери изађу и проведу се, пошто Степ након што је заувек изгуби најбољег пријатеља, више није хтео да излази.  Те вечери је то урадио без Ђин и направио је велику грешку. Наиме те вечери је срео Баби, његову Баби. Много је пио, и урадио је нешто о чему је сањао пре неколио месеци, али сад, у овом тренутку, то је било најмање што желео и на једино што је мислио када је пољубио Баби је била Ђин.

Касније Степ се сусреће са још једним губитком, изгубио је мајку којој  никако није могао да опрости превару и тек када ју је изгубо схватио је колику је грешку начинио. И као да му није било доста губитака, успона и падова, Степ одлучује да призна Ђин шта се догодило оне вечери помирен са чињеницом да ће је можда заувек изгубити. Сигуран у своју љубав према њој, био је спреман да сачека Ђинин опроштај и поново буде срећан са њом. „И више не сумњам. Нема кајња, нема сенки, нема греха, нема више прошлости. Имам само огромну жељу да поново почнем. И да будем срећан. Са тобом, Ђин. Да, баш тако. Видиш, чак сам и написао. ЖЕЛИМ ТЕ!“

Избор цитата: „Лепоту једне љубави сагледаш тек када је изгубиш”, „Кад си заљубљен, најгоре ствари су ти уједно и најлепше“,

„Стално у животу тражимо неко објашњење. Губимо време тражећи разлог.А понекад га нема. И ма колико било тужно, то је објашњење.“

„Опростити. Ко сам ја да опраштам? Ко смо ми да опраштамо, ко смо да бисмо сами себи доделили то право? А је не, тврдоглав, егоиста, слеп, желео сам да судим. Без икаквог права, без улоге, без заслуга, без разлога. Без…Надменост. Узета ко зна одакле, из које пословице, плод тог бесмисленог грађанског друштва. И најгоре од свега. Не само присвојити право да судиш, већ и не знати како то да учиниш. Не опростити“.

„Има тренутака које маме добро знају. Можда зато што су то прошле. Можда зато што мама зна да се ћерка може волети и  издалека. Можда зато што зна да, кад је у питању бол,сва та љубав може бити сметња“.

Уна Попов: “Сања” Мома Капора

-Аутор : Момо Капор  , наслов књиге : Сања          

Кратак приказ фабуле : Дирљива прича о двоје младих,Сањи и Вањи, који су заједно одрасли и заволели се . Заволели су се још као деца, а  касније су се и венчали . Сања је питала Вању да ли ће је волети заувек и само њу и ниједну више, а  он је рекао да хоће . ”Онда су се венчали и на овом месту би се завршила свака бајка речима да су живели дуго и срећно и имали златну дечицу , да Вања није бацио око на лепу Сањину куму”, рекао је писац , и тако је и било . Овим је прича тек почињала , јер сваки пут када би Вања погледо неку девојку и пожелео да је са њом Сања би се смањила . Тако се Сања смањивала од одрасле девојке до деветогодишњакиње до обичне лутке . Вања је и даље гледо друге девојке све док Сања није постала толико мала да је била  невидљива голим оком . Онда је Вања заборавио све и само мислио на Сању, али је било прекасно .

Избор цитата или најзанимљивијег одломка: ” Догодило се једне ноћи мала луцкаста звезда из чиста мира напустила савоје звездано јато и почела да пада и пада кроз читав непрегледни космос.Падајући тако, прошла је кроз сунчеву галксију и случајно се спустила на планету земљу … На континент који се зове Европа … Тачније , на Балканско полуострво … У земљу Србију … У главни град, Београд … У један град на који никад раније није пала ни једна звезда, па је то било право чудо !Jедан фењерџија је покушао да је ухвати, да му светли у фењеру . Један генерал је желео да је стави на груди као одликовање . Једна злочеста дама је хтела да од ње направи минђушу која светли . Један пијани морнар да му светли у лампи а једна јелка да је стави на свој врх! Али звезда се није дала никоме, него је пала право у једно породилиште на крају града … Тачно у поноћ када се родила једна девојчица Сања. ”

Момо Капор

Како написати пројекат о књизи коју смо прочитали за време распуста

Први корак је, као и обично, најтежи: од бројних омиљених наслова треба одабрати један. Или, треба се одлучити да се седне или легне и прочита нека (ако може танка) књига, јер од последње лектире нисам прочитао/ла ништа…( а можда нисам прочитао ни лектиру…) Дакле, први корак је одабир…
Други корак: написати име аутора, наслов књиге, а може и издавача, место и годину издања.
Трећи корак: дати кратак приказ фабуле-односно, објаснити “о чему се ради” у књизи…Ако умемо да разликујемо и књижевну врсту, то је већ озбиљније: напишите да ли је у питању роман, збирка приповедака, збирка песама…
Следећи корак је да напишете неки упечатљив и вама занимљив цитат из књиге: стих, мисао, занимљив опис.
Затим можете дати неку одговарајућу илустрацију: портрет аутора, изглед књиге, неки цртеж из књиге или неку другу илустрацију која је у вези са садржајем.
Као последњи корак, можете да наведете своје мишљење о прочитаној књизи.
Није тешко, а сваки следећи пут биће још лакше!

Да почнемо…

Дан пред званични почетак наставне године, секција креће са радом…

Нема бољег почетка него што је откриће да у нашој школи у потаји већ раде љубитељи писане речи…

Прочитајте Тамарино мишљење о једној од најпопуларнијих књига моје младости. Увек радо читан Коељо…

http://www.kad-vam-kazem.webs.com

Љубитељи писане речи

Од ове школске године водићу секцију коју сам назвала Љубитељи писане речи, а која ће заменити досадашњу Литерарну секцију.

Чланови ове секције окупљаће се у школи, али ће имати могућност да сарађују са мном и онлајн, помоћу овог блога.

Пракса да комуницирамо преко интернета, коју смо започели прошле године, наставиће се и ове у још већој мери.

Шта мислите о овом облику сарадње?

Пошаљите коментар.

 

 

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.